Srpski rukomet ima svetliju budućnost, a to nam pokazuju mladi i talentovani igrači među kojima je i Simo Šijan, momak rođen 2004. u Novom Sadu. Iako mu rukomet u početku nije bio prvi izbor, ubrzo je shvatio da je to sport u kojem se najbolje snalazi. Njegov talenat nije prošao nezapaženo – iz mlađih selekcija stigao je do seniorskog tima Vojvodine, a nakon sjajnih partija na pozajmici u Jugoviću iz Kaća, dobio je priliku da zaigra i za danski Skjern, gde će nastupati do kraja sezone.
Osim klupskih izazova, Šijana uskoro očekuju i važne utakmice u dresu reprezentacije. Srbija se sprema za dvomeč sa Španijom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. U razgovoru sa njim saznali smo kako se snašao u novoj sredini, koje su razlike, šta misli o izazovima u danskoj ligi, kakva su mu očekivanja od utakmica Srbije protiv Španije i kakvi su mu planovi za budućnost.
Nijedan početak nije lak, ali srpskom reprezentativcu nije dugo trebalo da se prilagodi u novoj sredini na saigrače, drugačiji stil igre i novo okruženje.
- Ne mogu da kažem da mi je bilo lako, ali nije bilo ni teško. Ako želiš da se baviš profesionalnim rukometom moraš biti spreman na odricanja. Dolaskom u Skjern sam totalno otvorio neko novo viđenje rukometa. Video sam kako izgleda danski sistem, ovde toliko ulažu u rukomet i toliko ulažu u detalje da je to nešto neverovatno. Nisu džabe prvi, njima je rukomet u top dva sporta, vole ljudi da gledaju. Nije bitno šta se igra, tribine su pune. Imaju to nešto u krvi što ih veže za rukomet. Mi to nemamo, mislim da smo ranijih godina imali, ali ja se nadam da ćemo mi doći do tog nivoa kao što su Danci. Mogu da kažem da sam se navikao, prvenstveno na saigrače.
Da li ti je nešto teško palo tokom privikavanja u Skjernu?
- Što se tiče fizičke spremnosti nije mi bilo teško, uvek gledam da fizički budem dominantan, kako snaga, tako i brzina, ali naravno da mora malo da postoji problema u smislu navikavanja na ostale igrače, navikavanje na njihov stil rukometa, više pasova, malo grublja igra. Mnogo brži i jači rukomet u odnosu što se igra u Srbiji. Ovde je svaka utakmica bitna i jaka. Možda mi je teže palo to što se ne svira tako lako kao kod nas taj polu faul, kontakt pri završnici, baš su doveli to do maksimuma da samo pravi kontakt koji utiče na šut, to se svira.
Mladi rukometaš je u Danskoj dobio punu podršku i razumevanje.
- Imam čast da mi je pomoćni trener Kasper, veliki desni bek koji je igrao za Dansku. To je čovek koji mi je mnogo pomogao, dosta je uticalo njegovo razmišljanje na mene. Dosta mi je pomogao i kolega iz Bosne i Hercegovine Senjamin Burić. Šta god da mi je trebalo i za rukomet i van rukometa on je bio voljan da mi pomogne. Imam strpljenje i radujem se svakoj utakmici sa Skjernom.
Jedna od stvari koja Šijana najviše impresionira u Danskoj jeste vrhunska organizacija kluba i uslovi koje pružaju. Sve je podignuto na najviši nivo, što mladom rukometašu omogućava da se u potpunosti fokusira na napredak i igru.
- Organizacija je na viskom nivou, imamo pomoćnu halu gde treniramo, dve teretane koje su nam dostupne ceo dan. Kad god poželim da treniram ili da odem da šutiram na gol meni je to sve dostupno. Imamo našu prostoriju sa stvarima. Nešto što nažalost kod nas nije toliko dostupno, ali valjda ćemo i mi doći do tog nivoa. Ovde ne zavisimo od drugih. Šokirao sam se kad sam došao na prvi trening, ja sam logično poneo opremu i patike, onda mi tamo kažu sve ti je spremno, uđeš u prostoriju piše broj devet, Simo Šijan, pokupiš sve, da li hoćeš, majicu, šorts, duks, trenerku, sve se dobije. Baš o svemu misle, o svakom detalju. Na treninge dolaze i po dva fotografa, snimatelj, pa prave reportaže, intervjue, očekivaja pred mečeve i tome su baš posvećeni. Mlađe kategorije imaju svoju akademiju, žive zajedno, ni o čemu ne moraju da brinu. Danska liga je po mom mišljenju druga po snazi, odmah posle Bundeslige, jača mi je čak i od francuske lige. Iako sam ovde mesec dana mogu da kažem da je za razvoj mladih igrača nešto najbolje. Tvoje je samo da treniraš, da slušaš i upijaš.
Da li bi voleo da ti sledeća stanica bude Bundesliga?
- Idem korak po korak, Bože zdravlja ako se ovde pokažem i dokažem, prvo bih voleo da u Skjernu steknem status standardnog igrača. Da budem starter, da ne počinjem sa klupe, naravno za to je potrebno vreme, ali mislim da za neke dve, tri godine bih mogao da vidim sebe u Bundesligi. Naravno, sve mora da se poklopi. Sve je do mene i malo do sreće. Sreća prati hrabre, ako se trudiš i daješ sve od sebe sve će to Bog nagraditi.
Simo se osvrnuo i na Vojvodinu sa kojom ima ugovor do 2026. godine, ali kao pozajmljeni igrač nastupa za Skjern.
- Vojvodina zavisi od rezultata, od trofeja, razumem potrebu za dovođenjem stranih i iskusnijih igrača. Čelnici Vojvodine su dosta pomagali mlađim igračima, imali smo dobre turnire i organizaciju. Dolaskom Marka Vujina je to sve došlo na viši nivo. Vojvodina kao klub raste što je dobro za srpski rukomet. Mislim da će u budućnosti doći i do toga da mlađi igrači dobiju veće šanse, tu je Đorđe Draško, Andrija Stankov. Mogu da dobiju veću šansu nego što smo mi dobili. Jugović je bila prava opcija za moje razvijanje da steknem taj superligaški status i da steknem iskustvo.
Kao mladom igraču koji je tek krenuo uzlaznom putanjom, pomoć saigrača iz Vojvodine mu je mnogo značila.
- Čujem sa Nemanjom Pribakom, Svetislavom Verkićem. Tu su bili igrači koji imaju dosta više iskustva od mene i koji su igrali u raznim velikim klubovima. Svetislav Verkić dođe dva sata pre treninga, vežba u teretani, ostane, nije mu bilo problem da se isteže sa mnom. Isto tako i Pribak i da ostane i da mi pokaže. Puhovski da ne zaboravim, čovek koji je posle svakog treninga ostajao sa mnom, da nadogradim nešto što meni fali. Stvarno što se tiče igrača, dosta pomažu mlađima i mnogo mi je drago što su voljni da nas nauče.
Srbija će prvi meč protiv Španije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo odigrati 12. marta u Kraljevu, dok će se revanš igrati 16. marta u Siudad Realu. Simo je sa nama podelio svoja očekivanja pred ove duele.
- Poštujemo veoma Španiju, pokazali smo da sa njima možemo da igramo u SPENSU, sada ćemo videti u Kraljevu i Španiji kako će biti. Spremićemo se dobro, na nama je sve, pa ćemo videti. Odbrana nam je od najvećeg značaja, ako budemo igrali dobru odbranu, da spustimo Španiju na mali broj golova i smanjimo tehničke greške mislim da možemo doći do pobede kako i kao domaćini tako i u gostima. Smirenost u napadu i odbrana su nam glavni faktori.
Levi bek smatra da vreme naše reprezentacije tek dolazi.
- Što se tiče reprezentacije ja sam optimista, mislim da imamo malo i splet nesrećnih okolnosti. Pogotovo na prošlom Evropskom prvenstvu gde smo igrali nerešeno sa Islandom, pa izgubili gol razlike od Mađarske. Ali, mislim da je reprezentacija dosta napredovala i mislim da se samo čeka neki trenutak da prelomimo i da pokažemo šta možemo. Mislim da kvalitetom igračkim ne zaostajemo za drugim reprezentacijama.Budimo se polako, mislim da ćemo kroz godinu, dve biti dosta bolji i mnogo više prihvaćeniji.
