Vratila se Kolubara iz Lazarevca na superligašku scenu proteklog leta, ali ne bez problema. Klub koji ima veliku tradiciju i može se pohvaliti i šampionskom titulom 2010. godine, odnosno, dva trofeja nacionalna Kupa i Super Kupa u tom zlatnom periodu lazarevačkog rukometa, ima problema sa finansijama i očiglednim nerazumevanjem lokalne samouprave. Tim Aleksandra Marjanovića, sastavljen od velikog broja igrača iz domaće škole, uprkos problemima, nalazi se iznad zone ispadanja u Super ligi Srbije, ali pitanje je šta ih čeka u narednom periodu.
To je bila tema konferencije posle pobede nad Vranjem 29:28.
Miloš Trivić iz ekipe Kolubare:
[…] Ali ja moram da napomenem stvarno da u ovom trenutku iza nas samo postoji jedno par od ljudi od 20 entuzijasta koji vole ovaj sport i na nekoj prijateljskoj osnovi grade ovo što smo sad, danas uradili. Moram da napomenem da smo stvarno ostali sami. Da ne kažem pušteni niz vodu. Zato sam se iz tog razloga i pojavio na konferenciji na koju ne izlazim. Ali moram da napomenem da stvarno nemamo više ni jedan jedini način osim igrama i jednim dostojanstvom sportskim da pokažemo to na terenu, a s druge strane nemamo ni jednu jedinu podršku što se tiče finansija i sve što je propratno iza toga.
Trener Kolubare – Aleksandar Marjanović:
[…] Jednostavno, momci su prethodne tri nedelje radili u jako teškim uslovima, jako mučnim. Jedan od starijih igrača (Miloš Trivić) je to ponovio. Takođe bih se složio sa svim onim što je on rekao i samo bih dodao da mi je i danas krivo kao što je bilo to i prethodnih utakmica da niko, kako je kolega rekao pod navodnicima koji odlučuju o tom sportu, nisu došli da pogledaju i da proprate ovu utakmicu, da proprate ekipu koja se u Lazarevcu takmiči u najelitnijem takmičenju od svih sportova u Lazarevcu. To me boli kao Lazarevčanina, to me boli kao prvog ispred ovih momaka. To me boli kao prosto jednog sportskog radnika, jednog ljubitelja sporta. Jednostavno baš sam u tom nekom smislu razočaran.
Trener Vranja – Đorđe Teodorović:
[…] I voleo bih da izgurate ne samo do kraja godine nego do kraja prvenstva. Lako je to reći ali znam da to nisu odluke koje su sportske. One su bazirane na nekim drugim odlukama i nama kao sportistima je jako teško da to samo možemo da konstatujemo. Ali kada se ljudi ovako bore, ja apelujem na one koji odlučuju da im pomognu. Jer ovo je primer za svu decu u Lazarevcu kako to može da se pristupi nekom zadatku na pravi način. Tako da pamet u glavu ko odlučuje! Ovi momci zaslužuju apsolutno da imaju podršku i da se bore na najvišem nivou do kraja sezone.
