30
Na čelu Rukometnog saveza Srbije poznato lice. Božidar Đurković vraća se u kancelariju granskog Saveza, gde je prvo kao generalni sekretar, a kasnije i kao predsednik UO proveo protekle dve decenije. Skupština RSS je sa 32 prisutna od ukupno 41 delegata, jednoglasno dala mandat predsedniku Takmičarske komisije Evropske rukometne Federacije:
- Rukomet je sada u boljoj poziciji nego kada sam bio predsednik u prvom mandatu iz dva razloga. Prvi je zato što je tada rukometna Srbija bila podeljena, a drugi zato što sam životni optimista i verujem da ču sa ovim ljudima koji imaju kredibilitet i znanje zajedno raditi da ostvarimo stvari o kojima smo pričali. Treba nam sloga, jedinstvo, rukomet je duboko ukorenjen u ovom narodu. I dalje smo zemlja sa najviše nosilaca nacionalnih priznanja. To dovoljno govori koliko je rukomet popularan. Daćemo sve od sebe da ove stvari sprovedemo u delo. Mnogo će zavisiti od rezultata reprezentacije, one su ogledalo rada Saveza, ali poklonićemo pažnju i našim klubovima koje bi trebalo osnažiti, pomoći. Imamo dobre primere Vojvodine i Partizana koji čine scenu bogatijom -rekao je Đurković i dodao:
- Trebalo bi raditi na poboljšanju broja dece. Moramo da se izborimo za naše mesto pod suncem. Savez kao krovna organizacija može tu puno da uradi. Uradićemo analizu koliko imamo klubova, dece, rukometnih radnika, sudija. To će trajati dva-tri meseca, ali onda ćemo znati gde smo i šta smo. U periodu oko 2012. godine imali smo preko 460 klubova i 20.000 registrovanih igrača. Taj broj je opao dosta i zaslugom rukometnih radnika i ekonomske krize, ali ako budemo pametni, ako „zaoremo duboko“ što bi rekao naš narod, verujem da možemo da obnovimo. U muškom rukometu s tim nemamo problema, postoji interesovanje dece, imamo veliki broj igrača, generacija 2002 je osvojila medalju, generacija 2006 šesto mesto, ali veći su problemi u ženskom rukometu. Moramo da povećamo broj ženske dece. Tu je i gospodin Vujko u Upravnom odboru. Nismo mi ljudi koji ne umemo da detektujemo problem. Moramo i da obnovimo neke centre. Imamo nekih najava da se Niš vraća na scenu posle dve-tri godine tavorenja, videti šta je sa Crvenkom, analizirati odakle nam dolaze reprezentativci, sve stvari koje su bitne da se neki procesi podignu – rekao je Đurković i nastavio:
- Klubovi bi trebalo da vode takmičenje. Imamo korektnu saradnju sa EHF i IHF. Trebalo bi osnovati i sektor za razvoj koji će se baviti analizom svih ovih stvari i davati zaključke na mesečnom nivou.
Spomenuo je Đurković u svoj ekspozeu i „kuću rukometa“…
- Ne mogu da kažem da sam ljubomoran na neke druge sportove, jer se svako bori za sebe. Ako imate situaciju da FSS ima svoju „kuću“, odbojkaški Savez pravi veliki centar sa dvoranom i hotelom, mislim da bi mi kao rukomet i svi koji smo unutra trebalo da uradimo nešto više. Uradili smo 2015. godine sa kupovinom prostorija, to je bio vrhunski potez. Sada to može da bude zalog za budućnost da mi možemo da napravimo dvoranu sa 1.000 mesta i hotel. Kada si domaćin i gazda u svojoj kući to je najbolje. Imamo ljude koji tu mogu puno da pomognu, i u Upravnom odboru, i van UO. I siguran sam da ćemo imati pomoć države u nekim našim naumima da to i ostvarimo – rekao je Đurković.
