Trebalo mi je nešto vremena da analiziram SP u Kataru koje ima jednu noviju, interesantnu sliku raznih mišljenja o jednoj reprezentaciji…
Dok je reprezentacija uvek bila ponos jedne zemlje, za Katar je bio je važan samo prestiž. Ne bih previše optuživao taj slučaj, jer ga je bilo več posvuda i u drugim sportovima, ali u mnogo manjim razmerama i u rukometu..
Zasigurno su potrebne neke izmene pravilnika IHF, koje se moraju provesti kako ne bi bila praksa da isti igrač igra za dva saveza tokom svoje karijere!
Meni je važnije da vidimo kako bismo mogli podići lepotu našeg sporta i napetost na igralištu koje najčešče ovisi o sudijama, koji sa dve slučajne ili namerne greške pobeđuju zbog nedorečenih pravila..
Treneri se ne usuđuju da upotrebe bilo kakvu iznenađujuču odbranu koja pobjeđuje. Nema nikakovih varijanti osim 6:0 i 5:1 ili 5+1. Igrači nisu dovoljno tehnički dotjerani kao odbranbeni individualci, tako da je i taktici obrane najviše upotrebljavan udarac u glavu koji je posebno oružje takozvanih odbrambenih Begova koji ulaze da bi pokazali kako se igra odbrana i to najčešče udarcem u glavu koji nije korektno suđen udaljavanjem sa terena, nego samo sa dve minute ili opomenom.
Kada bi bio korektno suđen vrlo brzo bi bilo na terenu premalo igrača za igranje …..Najsmešnije rukometno pravilo je zadnji faul pred golom u igri svakog poluvremena koji omogučava odbrani da učini živi zid pred pucačem koji se ne može probiti udarcem zbog visine igrača totalno dovoljno da podignu ruke i da ne postoji geometrijska mogućnost da se zabije gol ..to je prvi test gluposti rukometne igre odnosno onih koji određuju pravila.
Drugo pravilo koje opisuje da je Sudijska organizacija IHF mozgom na razini malog deteta jeste da sudije odlučuju dužinu napada i to je potpuno prepušteno ukusu dvojici ljudi… U vreme kada se u tenisu linija snima i vidljivo određuje, u rukometa je to totalno proizvoljno prepušteno ukusu dvojice sudije “ kako im se sviđa igra napada …svakom takvom krivom odlukom koja je nemerljiva dodaju ili oduzimaju skoro jedan gol jednoj ekipi!
Ovo smešno pravilo je sigurno drugi test gluposti Svetske Rukometne organizacije odnosno njihove sudijske komisije..
Jedno od najslabijih Paragrafa u rukometnom Sportu jeste pravilo prednosti koje omogućava sudijama da ne poštuju prednost kvalitetnog igrača koji zabija gol ili dodaje suigraču upotrebljivu loptu jednostavnim brutalnim zaustavljanjem igre zbog nedužnog faula ili navodnih koraka koje čini napadač sa loptom. Na taj način propada u igri taj bitni deo prednosti čijim poštovanjem je igra atraktivna i vrhunski igrači dolaze više do izražaja kao u fudbalu i košarci.
Ovo rupičasto pravilo je samo sigurno sljedeći test gluposti i nepoznavanja bitnog karaktera jedne sportske igre od poznato nesposobne svetske sudijske rukometne organizacije.
Rešenja su vrlo jednostavna Za prvi problem: Posljednji deveterac se šutira na prazno ili sa živim zidom uz moguča dva dodavanja.
Za drugi problem, sem ograničenja napada postoji još jedna vrlo interesantna i atraktivnija varjanta, a to bilo da Pobjednik sa preko 5 golova dobiva 1 bod više na tabeli, a gubitnik sa 5 golova bod manje. Time je napetost i maximalno aktivno igranje i odbrane i napada visoko motivisano, jer se nikome ne gubi bod, a veoma je motivisan da dobije bod više.
,,,Tempo -Brutale !
Uz to dolazi do nove interesantne igre “ zadržavanja lopte u našim rukama “ posebna atrakcija koja je sa današnjim pravilima nemoguća. To pravilo zamenjue tricu u košarci i rešava dosadnu sredinu na tabeli gde je svejedno da li si sedmi ili deseti. Sa dve pobede preko 5 golova penješ se drastično na tabeli!
Veoma važno pravilo prednosti u rukometu je isto, lagano, rešivo: Faulirani igrač ne sme da učini korake jer mu se sude! Zviždaljku smeju sudije da upotrebe samo kada je igrač tako fauliran, da je nemoguće da se kreče!
Naravno da bi pravilo iz košarke da se igrač menja samo u napadu, dodalo rukometnoj odbrani veliku kvalitetu. Svako bi morao da perfektno igra odbranu jer ne bi bilo zamjene sa t.zv šefovima odbrane odnosno podlim udaračima.
Več mnogo godina ne sjedim na klupi za izmjenu igrača jer mi je dugi život mio, a današnji stres koji preživljavaju treneri i igrači zbog gore navedenih smješnih pravila je katastrofalan. Po onoj staroj “ Svaki konj se navikne na batine ! “
Trpe svi i ćute, nažalost nema borbe za bolja rešenja u tom našem sportu. Njemačka je jednim previdom sudija prednosti od strane Francuza postala svetski prvak u njihovoj zemlji. Svetskoj sudijskoj organizaciji kao da odgovara taj kaos u pravilima kako bi sudije zadržale moć u igri.
Možda nam je za promenu pravila potrebna jedna nova nacionalna rukometna sila koja bi svojim uticajem na IHF pokrenula vrhunske promene kako bi nam naš rukometni sport došao na prve sportske stranice i dvorane napunio znatiželjnom publikom. Naime, dosadašnje pobedničke nacije nisu ništa poduzele da nam naš sport bude atraktivninji sa korektnijim rezultatom utakmice.
Današnji rukometni rezultat u najnapetijim fazama igre je više zavisan o sudijskim odlukama nego o taktičkim iznenađenjima trenera…
Veliki pozdrav čitaocima Balkanhandballa
Vlado Stenzel
