Table of Contents
Petnaesta godina Final4 u Kelnu! Za sve one koji žele malo više, a takvih je uvek bilo i biće na Balkan-Handball.com, eto nas tamo, desetu godinu, da posvedočimo istoriji i utakmicama koje ostaju za sva vremena. Svašta se pod svodovima Lanxess-a izdešavalo za ovu deceniju i po. Teško je bilo pretpostaviti da će Keln postati redovna tačka susreta rukometnog sveta svakog juna, iako se od početka znalo da je nulta u stvari i krajnja tačka, da nema takve arene u Evropi na takvoj lokaciji koja može da motiviše Nemce da kupe 70-80% karata i na taj način zatvore finansijsku konstrukciju EHF-u. Svi smo se nešto nadali da ćemo videti možda i neke druge gradove, države, a sada se više ne nadamo. Ostaje nam da žmurećki ulazimo I izlazimo iz Arene, ali sva sreća, rukomet je uvek neponovljiv.
I ovaj put biće nekih baš jakih priča.
POSLEDNJI KADAR ZA MIKELA
Ivano Balić je završio karijeru bez pehara EHF Lige šampiona sa jednim finalom u kome je Siudad Real pregazio njegov Portland San Antonio. U eri Final4, velika žal ostaje, što je već silazio sa scene, a Zagreb I kasnije Atletiko Madrid, nisu bili na nivou potrebnom da ga vidimo u Kelnu. Kada se povede GOAT priča, osim magije, Balić teško može šta više da ponudi kada je klupski rukomet u pitanju, mada je za neke i to dosta. Sličnu sudbinu ima i Mikel Hansen, ili će to barem biti tako do nedelje. Olborg je u sezonu krenuo traljavo, kao I Mikel, koji je prošlo proleće proveo sa psihičkim problemima I van rukometa. Najava da mu je ovo poslednja sezona u karijeri kao da je mobilisala sve u klubu da mu naprave spektakularan oproštaj. Ni čovek sa povezom na čelu I neverovatnim izbačajem koji je uz Nikolu Karabatića apsolutni No.1 svega što smo gledali barem od Beograda 2012. do danas, nema trofej EHF Lige šampiona. Stefan Madsen takođe odlazi iz kluba, čovek koji je Olborg doveo do finala pre tri sezone kada je o danskom klubu malo ko šta znao. Sada je sigurno da ne bi bili impresionirani ulaskom u finale gde ih je Barsa “prosula” 36:23 učinivši tih 60 minuta verovatno najmanje interesantnim u istoriji Final4 u Kelnu. Ako dobije Mikel na kraju balade, to je film.
DULE I 12.000 NJEGOVIH
Lako je praviti Final4 u Kelnu. Odbiješ od 20.000 jedno 12.000 ovih u crno-belom što sa “zebrama” stižu sa Baltika I onda je sve lakše. Kil je imao jako lošu sezonu u Bundesligi. Očajna transfer politika već godinama, zaglavljivanje sa Jihom kao mastermindom koji je osvojio sve, ali još nikome nije dokazao da je trener, doveli su do toga da je Kil svetlosnu godinu iza trenutno vodećih timova u Bundesligi, ali kao “stara kajla”, u Evropi može uvek I svakoga da pobedi. I sada je Kil na papiru daleko od titule, možda I sa najmanjim šansama, ali opet, tri titule su se već slavile u Gaffel Am Dom, pivnici kod Doma, taj pobednički narativ ne treba isključiti. Domagoj Duvnjak igra 98% svoj poslednji Final4 u karijeri, s obzirom da će Kil naredne sezone igrati Ligu Evrope. Nema to moranje kao Hansen, s obzirom da je osvajao I sa HSV-om I sa Kilom, ali bilo bi lepo da ga vidimo još jednom – neka bude het-trik.
MAGDEBURG JE NOVI KIL
Magdeburg je novi Kil, rekao je Bob Haning pre par meseci i sada svi vrte to. i jeste, mašina je stvorena na istoku. Napravio je Benet Vigert. Harizmatični bradati Nemac skockao je ekipu kako niko nije. Osvojili su “duplu krunu”, IHF Super Gloub, i sada prete da urade nešto što nikad niko nije. GETEC Arena više ne trza na “tripletu”, hoće i četvrtu titulu u jednoj sezoni. Ni ono što se desilo Nikoli Portneru nije uspelo da ih poremeti. Naprotiv, razgoropadio se Sergej Hernandez, potvrdio kvalitet I da zaslužuje da bude tu. Bekovi kakve god želite, krila isto tako, pobednički trenutak, titula koju bi trebalo odbraniti što je jedino Barsa do sada uspevala. Magdeburg je priča, avangarda, nova rukometna epoha, teško je naslutiti koliko će trajati ta vladavina, ali sigurno je da će biti godinama u samom vrhu ako budu ovako pametno radili. Kada stavite sve na kantar, uz Barsu, jedino Magdeburg može da napusti Keln razočaran ako ne osvoji titulu.
ORTEGA, MAJSTORE
Došao je Antonio Karlos Ortega posle Ćavija Paskvala, reklo bi se, na “gotovo” I odbranio titulu u Kelnu 2022. Pao je ničice posle penal serije sa Kielceom, zaplakao, dugo ga je put vodio nazad do “Blaugrane”, njegove kuće gde je pre toga pet puta bio šampion kao igrač. Tako glasi zvanična verzija, a nezvanična se pronosi po rukometnim krugovima. Dočekala ga je svlačionica na nož. Neki dobri momci pokazali su zube. Politika je učinila svoje, jedna struja je pobedila drugu u Barsi, ova se povukla na rezervni položaj u Bukurešt. Sa svim tim je morao dobar lik iz Malage da se nosi I izgurao je prvu sezonu sa titulom. Ovo mu je treća. Puno toga se promenilo, recesija, čekanje da se “Nou Kamp” izgradi, a fudbalski klub dođe na zelenu granu, Vargas koji odlazi, Cindrić isto tako, teška povreda Makuca, itd. To se nije osetilo na rezultatima. Ide Barsa po svoje, uvek isto. Osvojila je deset. Sada bi bilo, čini se, najslađe, a tu su I neki novi glumci, evo Cikuša…
ZABRANJENI SNOVI
Keln mu dođe jedno veliko rukometno selo. Od petka negde popodne pa do nedelje uveče. Iz pivnice u pivnicu, iz metroa u metro, samo srećete neke rukometne likove, navijače, trenere, direktore klubova. Svi su tu. Svima treba malo glamura i dobrog osećaja koji je uvek isti. Digli smo ruke od kukanja zašto ne može da traje tri dana, da se igrači odmore, da se nešto novo desi na platou, u gradu ili u hali. Ono od čega ne smemo da odustanemo, svi zajedno, to je da vidimo novi format EHF Lige šampiona sa više ekipa. Sve dok nacionalni šampioni nemaju opciju dolaska blizu takmičenja najboljih, dotle će I proizvod EHF Lige šampiona biti ograničen. To siromašni shvataju bolje od bogatih. Istina je uvek negde na sredini. Na sredini koja kaže 24 tima, neke nove zemlje, neki novi navijači, kojima će plato ispred Lanxess-a postati MUST. Sada I ne znaju da postoji.
Čitajte Balkan-Handball. Stižemo i pravac na media call timova. U Kelnu nema spavanja.
