U četvrtak uveče dobili smo polufinaliste EURO 2010. Iako smo u prethodnih deset dana u pet austrijskih gradova videli solidan rukomet i jako neizvestan turnir sa pobedama u poslednjim sekundama mečeva. na kraju, kad se sve svede, najbolje ekipe, to jest, one od kojih se očekivalo da se bore za medalje, tu se i nalaze.
U subotu od 14 časova u prvom polufinalu, imaćemo reprizu finala Olimpijskih Igara, gde su, podsećamo, Francuzi bez problema savladali ushićene Islanđane 28:23, a susret je tada sudio "nepotkupljivi" sudijski par, Leme i Urlih. Nije prvi put da ekipa koja napravi nešto veliko, stane u finalu, zadovoljavajući se i trenutnim uspehom. Ipak, to jedno iskustvo, sigurno je promenilo ambicije Islanđane na ovom turniru, što možemo videti i iz njihovih izjava posle utakmica. "Oni znaju da su najmanji, i zato žele da budu najbolji". Pogled na statistiku govori, da iako je glavna zvezda tima, Olafur Stefanson, nalazi se u grupi od šest rukometaša, koji su skoro jednako bili efikasni. Osovina napada Atlason (najbolji strelac tima na turniru sa 31 golom) i Stefanson na desnom beku, bila je nerešiva enigma za mnoge odbrane, iako je to sa tribina, izgledalo jako prosto sa brzim prenosom lopte. Ta uprošćenost , brz prenos lopte, šutevi posle jakog zaleta i insistiranje na realizaciji na nepostavljenu odbranu, glavna su prednost "Ribara". Izmešu Atlasona (31) i Stefansona (26), nalazi se Snori Gudjonson, koji se na ovom turniru posvetio šutiranju sedmeraca, a odmah za njim, mladi Aron Palmarson, koji je pokazao vrhunske kvalitete i hladnokrvnost, koja obično ne odlikuje devetnaestogodišnjake ili je barem naša rukometna – srpska, da ne kažemo balkanska (Hrvatska je primer koji odudara) filozofija drugačija. Island ima odlična krila, Valura Sigurdsona "Air Icelandic" (26 golova) i na ovom turniru, maestralnog Aleksandra Petersona (25), koji u pojedinim trenucima menja Stefansona na desnom beku, bez greške. Oni u stvari melju protivnika, lakim golovima iz kontranapada i solo prodorima na nepostavljenu odbranu, kakve retko koja krila na ovom prvenstvu (Abalo, Štrlek) mogu da izvedu. Na crti je odličan, sada poznat po svojoj pirueti, Robert Gunarson (27), a ono što je mali nedostatak Islanda, jesu golmani. Gustavson je do sada imao 32% odbrana, a Gudmundson tri procenta manje. Ipak, često, što zbog napadačke filozofije igre, što zbog nedostatka vrhunskog kvaliteta (ne i potencijala, jer Gustavson sa 24 godine ima vremena da postane TOP), oni jesu u drugom planu.
O Francuzima je sve rečeno, ali da ponovimo. Najveći favoriti Evropskog prvenstva, olimpijski i svetski šampioni. "Topli zec" odbrana predvođena Dinarom i Bertranom Žilom, koji na ovom prvenstvu igra u proseku oko 18 minuta po meču, pa Karabatićem, Fernandezom i Sorandom po potrebi, glavna je prepreka svim protivnicima i glavni neprijatelj Islanđanima. Pobeda Francuza umnogome zavisi od toga, koliko golova budu primili na nepostavljenu odbranu, što će reči da ćemo uživati u trkama Sigurdsona i Petersona sa jedne, odnosno, Gigua i Abaloa sa druge strane. Biće to pravi mali rat najboljih krila u rukometu današnjice, na zadovoljstvo publike. Najbolji strelac ekipe do sada je Nikola Karabatić sa 25 golova, a prati ga Danijel Narcis sa 24. Nešto lošije prvenstvo ima Žerom Fernandez sa 16 (46%), ali su zato Gigu (21) i Abalo (23), standardno efikasni. Ulogu prvog pivotmena, preuzeo je Sedrik Sorando (15/18), a sve češće na desnom beku viđamo levorukog Sebastijana Boskea. Naravno, na golu je neprikosnoveni Tijeri Omejer sa 38% odbrana.
U drugom polufinalu, sastaju se Poljska i Hrvatska. U godinama iza nas, Hrvatskoj je ležala igra Poljaka i redovno su ih dobijali. Prvo na EP u Norveškoj u grupnoj fazi, a zatim i u polufinalu SP u Zagrebu, dosta lako i ubedljivo 29:23 (Ivan Čupić 12). Posle dosta prosečnih partija, u kojima je individualni kvalitet Balića, Vorija i ostalih, presuđivao protivnicima u poslednjih par minuta mečeva (Norveška, Ukrajina, Rusija, Austrija), protiv Danske u meču koji je odlučivao o prolazu u polufinale, videli smo Hrvatsku na "vetru" Portugala i Atine. Dosta kritika istrpeo je Lino Červar zbog nepozivanja Petra Metličića, pa Špoljarića u sastav. Čak je dotle došlo da je revoltiran "trikom" ili ne, najavio svoj odlazak sa mesta selektora Hrvatske nakon EP, koji su kasnije čelnici Saveza demantovali. Bilo, kako bilo, taj potez je imao efekat i na igrače, a i na javnost, koja posle totalne dominacije u meču sa Dancima, više ne nipodaštava zasluge "malog čoveka iz Istre", Line Červara. Za sve što je uradio, za hazarderstvo, ludost ili viziju, kako je ko uzme, smenjivanjem zlatne generacije u hodu, pod pritiskom ili ne, selektoru Hrvatske treba skinuti kapu. Za razliku od nekih ranijih prvenstava, heroj više nije samo Ivano Balić. U pobedi nad Danskom su to bili Mirko Alilović i Denis Buntić, protiv Norvežana, Drago Vuković. Najbolji strelac ekipe u prethodnih šest mečeva je Ivan Čupić sa 30 golova, a prati ga Buntić sa 25. I drugo desno krilo je izuzetno precizno, Vedran Zrnić. Debitant na velikim takmičenjima, Manuel Štrlek, igra kao da ima stotinu nastupa u "kockastom" dresu, a dugo osporavani kvalitet Mirka Alilovića, izašao je na površinu u mečevima gde golmani odnose prevagu – prilikom rušenja evropskog šampiona. Iskusno ili ne, tek i Domagoj Duvnjak diže formu, nakon bledog nastupa u grupi u Gracu. Uz Lackovića i Valčića, koji iskustvom i kvalitetom mogu da odigraju svoje role, Hrvatska je favorit u susretu sa Poljskom.
Ekipa već sedam godina vođena od ruke i znanja Bogdana Vente, postala je rukometna velesila u zadnje četiri godine. Svetska bronza i srebro, potvrđeni su u ovih desetak dana u Austriji, više puta. Poljaci su bili suvereni u svojoj grupi, nanizavši, ni malo lako, Nemce i Šveđane, ali su zato bili pred porazom od Slovenije, kada je meč završen remijem. U drugoj grupi, očitali su lekciju Špancima 32:26, onda kada je to bilo najpotrebnije i na osnovu toga izborili plasman u polufinale. Primetan pad forme u traljavoj pobedi nad Češkom 35:34, viđen je i u očekivanom porazu od Francuske 24:29, kada je već saznanje da je plasman u četiri najbolje ekipe izboren, možda i okovao noge Poljacima. Najbojitiji pojedinci kod Poljaka je levi bek, Karol Bielecki sa 24 pogotka, a prati ga odlični pivotmen, Jurecki sa 22. Mlađi Jurecki, zamena za Bieleckog na levom beku, postigao je 17 pogodaka, a krila Tlučinski i Jurašik su negde na istom nivou. Ove godine, Kšištof Lijevski igra više od brata Marcina na desnom beku, ali zato nema zamene za Šmala na golu (39%) koji brani na visokom nivou. Na prethodnim takmičenjima, Poljacima za rezultat je nedostajao kvalitetan srednji bek, a pitanje je, da li ga i ove godine imaju u liku i delu Bartolomeja Jaške (15 golova).
U meču za peto mesto, igraju Danska i Španija u subotu od 11 časova.
Iz Beča
ŽIKA BOGDANOVIĆ
