Kako je i planirano, reprezentacija Hrvatske je sa dva trijumfa započela 24. Svetsko prvenstvo. Nakon Austrije, savladan je i Tunis. Dva nezgodna protivnika su dobrano namučila „Kauboje“, ali kako svi u njihovim redovima ističu, u početnoj fazi važni su samo bodovi. Mnogi su očekivali lakši posao za izabranike Slavka Goluže, ali ne i onaj najiskusniji, „poslednji mohikanac“ generacije koja je napravila brend od hrvatske rukometne reprezentacije, neumorni Igor Vori.
– Rekao sam i pre početka turnira i još uvek ponavljam – u ovoj prvoj fazi neće biti lakih protivnika i lakih pobeda. Svi favoriti se muče, ove, nekada egzotične reprezentacije, počele su da ulažu u rukomet i u par poslednjih godina nisu lak zalogaj. Za nje najbitnije da smo u prve dve utakmice ostvarili dve pobede. Pregrmeli smo taj deo, to otvaranje turnira, što je uvek teško. Prvi meč protiv Austrije je bio jako težak. Nije to rival koji ima veliko evropsko ime, ali puno njihovih igrača je igralo ili igra u Bundesligi. Imaju jednog Silađija, a znamo kakv je to igrač. Tunis je posle poraza od Makedonije morao da se vadi protiv nas. Nezgodni su, s njima uvek imamo problema. Srećan sam što smo uspeli da ispunimo prve ciljeve, nezgodne prepreke su savladane – ističe Vori.
Čini se da će vam Makedonci biti rivali u borbi za prvo mesto, sudeći po dosadašnjem učinku. Da li vas je iznenadila njihova igra protiv Tunisa?
– Nije, jer Makedonia u poslednje vreme mnogo ulaže u rukomet, kroz Metalurg i Vardar. Sada već redovno igraju dobro na velikim takmičenjima. Nije me iznenadila njihova pobeda, ali malo jeste visok rezultat. Mi moramo ići utakmicu po utakmicu. Videli ste kako se Iran borio protiv Makedonije, čak je i vodio sa četiri na poluvremenu protiv BiH, i iz toga je jasno da, ponavljam, nema lakih protivnika.
Iran igra po sistemu trči i pucaj…
-Nismo stigli još da ih izanaliziramo, sinoć smo kasno stigli u hotel. Važno je da mi zadržimo ovaj nivo igre, ako je moguće da ga i podignemo.
Praktično ste jedino vi ostali iz one generacije koja je proslavila hrvatski rukomet. Kako gledate na ove momke koji sada igraju, možete li ih uporediti sa vašom generacijom u njihovim godinama?
– Sigurno da ima razlike, ali je nezahvalno upoređivati tako nešto. Nije trenutak za to. Ono što je najbitnije, u Kataru su 16 najboljih što Hrvatska ima, i njih svi moramo ceniti i poštovati, od najmlađeg do najstarijeg. Uvek sam pričao da nigde nikada pojedinac nije dobio utakmicu, pa tako ni kod nas. Naša najveća snaga je kolektiv, dobra atmosfera koja nas krasi niz godina u nazad, pa tako i na ovom turniru.
Mnogi se pitaju odakle vučete motiv i snagu a još igrate? Nema puno igrača koji toliko dugo u kontinuitetu i sa tolikom posvećenošću nastupaju za nacionalni tim…
– Pre svega, drago mi je da vi novinari vidite da u meni još uvek ima energije i žara. To je istina, ja sam rekao da, dokle god budem imao motiva, dokle god budem mogao da pariram mlađim igračima, pa čak da u nekim segmeentima budem i bolji od njih, ja ću igrati. Čim vidim da su drugi postali bolji od mene, sam ću se „maknuti“ iz reprezentacije. Neću dozvoliti da mi se iko smeje iza leđa. Trenutno se osećam dobro, pun sam želje za novim dokazivanjem, kroz svaki trening, svaku utakmicu.
Mnogo toga ste prošli sa reprezentacijom, Često se desi da igrate odlično do polufinala, a onda se desi pad. Kako savetujete mlade igrače kada je tempiranje forme u pitanju?
– Pa ja sam bio deo ekipe kada smo gubili, šta ja da im kažem… (smeh). U Londonu smo sve rivale gazili sa po 10 razlike, a onda je došla Francuska, koja je tog dana bila bolja. Dominirali smo, niko nam nije mogao ništa, a onda je došao taj dan kada je Omeje imao 15 odbrana, naš golman 10, a oni nas pobede sa dva razlike. Ma važno je da svi mi, stariji, mladi, trofejni i manje trofejni, budemo skromni, ali gladni i željni uspeha. To je jedini put.
Pomenuli ste Francuze, mislite li da mogu da ponove senzacionalnu igru iz Danske?
Pa ne znam baš da li su oni demonstrirali ekstra rukomet ili su Danci demonstrirali potpuno suprotno. Francuzi su promenili generaciju, a bukvalno igraju isto, jer su ostale okosnice, Narsis, Karabatić i Omeje. Preostali igrači nisu stariji, otprilike pd 28-30 godina, a to nije mnogo. Oni još mlađi su se brzo uklopili. Imaju jako nezgodan sistem. Još ako su Karabatić i Omeje u formi, Francuska je najopasnija reprezentacija. Ali ne treba mi da mislimo o njima, daleko su nam još uvek. Moramo misliti o Iranu, videli ste koliko su namučili prethodne rivale, završava Igor Vori razgovor za Balkan – Handball.com
