„Od ljubavi do mržnje samo korak nas deli“, pevala je zaboravljena najveća zvezda bivše Jugoslavije šestdesetih Đorđe Marjanović.
U rukometnom rečniku ovog januara, mržnja je prejaka reč, ali apatija koja je uhvatila na trenutak hrvatsku javnost posle poraza od Egipta, nešto je što se moglo golim okom videti prethodnih dana u Areni Zagreb, sve do sinoć. Nije to bio taj naboj na terenu, tribinama, miks zoni ili smo samo ostarili? Trudim se da ne zaboravim da je 2025 nekom novinarskom moljcu mojoj generaciji 2009, ali se uvek treba iznova podsećati…
Taj KORAK ima Dominik Kuzmanović. Sinoć u nekom rukometnom društvu dođosmo do teme najboljeg hrvatskog golmana svih vremena, a bilo ih je…ako ovako nastavi, a nema ni 23, Kuzma je na dobrom putu da prođe prvi kroz cilj. Godine i godine su pred njim uz Mateja Mandića, a ako i u polju budu nađeni približni kalibri, sve ove čudesne odbrane, baš ta reč „čudesne“, dobiće pravu vrednost. Od onih golmana koje neće lopta „pogoditi“, nego je moraju „naći“, Kuzmanović čita šutere kao bukvar i to radi na spektakularan način. Znate onaj momenat kada se pogledate sa čovekom pored sebe na tribini i ne otvorite usta, više pokušate da mahnete rukom sa nemuštim zaključkom „Jbt…“,,,pa procedite „šta ovaj radi…“
Zašto selektor stranac? Pa između ostalog da bi bio hladan kao Dagur Sigurdson. Kritike, komentari, sve ono što nosi kada se gubi na domaćem terenu, sve ono što se videlo prethodnih dana, pa to bi domaćeg trenera satrlo, kao što se i dešavalo u prošlosti. Ako je neko imun na sve to, na ta društvenomrežovska gibanja, to je Islanđanin koji izgleda tako kao da je „pao s Marsa“, neopterećen i fokusiran na posao. Nema opraštanja u toku turnira, ni šta kaže studio, a šta vox populi. Gledao sam ga kako hoda posle utakmice u miks-zoni i gleda prema „sedmoj sili“ kao „nužnom zlu“, a ne faktoru koji će ga izbaciti iz koloseka…
Da se razumemo, nije nikakvo čudo pobediti Island, pogotovo u onakvoj atmosferi i sa 20 odbrana golmana. Sve ono što se događa u ovom delu turnira negde se i ostvaruje. Hrvatska ide ka četvrtfinalu, Slovenci „kaliraju“ posle neverovatnog olimpijskog leta i blagog podmlađivanja uz probleme sa povredama na turniru, Island uvek stane kad najviše treba, a Egipat čvrst, stabilan, pravi tim. S druge strane, kako god da igraju, Mađari su etablirani u TOP 8 već treću godinu zaredom, a Francuzi prejaki za sve i glavna pretnja Dancima. Ukoliko Hrvatska naleti na Mađare u četvrtfinalu, eto nama pravog epskog spektakla na istom mestu 16 godina nakon što se Ivano zaletao u Nikolinu facu. Sve ispod bio bih neuspeh, ne bi doneo trag u vremenu, ne bi se zapamtilo.
I napred Dule Duvnjak. Sve ono što je preživeo ovih nedelju dana je podloga za jedan dobar dokumentarac.
