Ko voli sport, ko je na njega potrošio dane, nedelje, mesece, godine i decenije, odbrojava! Igrali rukomet ili nešto drugo, ako ste sanjali kao deca da jednog dana postanete neko i nešto, podignete neki trofej, donesete kući neku medalju, postignete gol u poslednjoj sekundi, onda su vaši snovi bili vezani za Olimpijske igre.
Sve teorije zavere na stranu, Olimpijske igre su najveći događaj na planeti, nešto što je preraslo i države i kontinente, i ovakve i onakve ideologije, vladare i njihove podanike. Nešto što nam, barem na par nedelja, daje lažnu nadu da je sve u redu, da u svetu nije bitno ko je ko i šta, da svi imaju podjednaku šansu i da su čuda moguća. To je bila i antička ideja, trenutak kada su svi odlagali mačeve i štitove, i odlazili da se igraju, zaboravljajući na ratove.
Naše rukometne Igre održavaju se u Parizu i Lilu. Za ljude koji će uživo pratiti rukometni turnir, logistički malo izazovnije, ali ništa nije nemoguće ni predaleko. Prva faza u „gradu svetlosti“, a završnica na fudbalskom stadionu u Lilu pred 30.000 gledalaca. Zamišljeni scenario, Karabatić na Hansena u finalu, poslednjim utakmicama dve veličanstvene karijere 10. avgusta, nešto što bi mogli večno da gledamo.
No, biće vremena kroz ovu OLIMPIJSKU KOLUMNU, da pričamo o svim aspektima turnira koji nas očekuju. Ono što smo imali u vremenu OLIMPIJADE (prvo što vas nauče na sportskim Fakultetima da je to period između Olimpijskih igara) jeste „te jedno, te isto“, viđeno između Francuske i Danske, odnosno, Francuske i Norveške kod žena.
Šampioni OLIMPIJADE su Slovenci i Slovenke. Da ne ostvare ni jednu pobedu u Parizu, selekcije iz ove zemlje su napravile čudesan posao u olimpijskom ciklusu. Pre samo dve godine, Uroš Zorman i njegovi igrači nisu se ni plasirali na Svetsko prvenstvo, a eno ih, šetaju se po olimpijskom selu. Računati da će ženska reprezentacija Slovenije igrati na Olimpijskim igrama do pre samo par godina, bilo je ravno čudu. To nije pošlo za rukom ni kvalitetnijim generacijama Hrvatske i Srbije, ali to je sport, to je plan, to je ideja i trenutak.
Hrvatska je tamo gde se očekivalo da bude posle izostanka sa tokijskih Igara 2021. godine. Šta je spremio Dagur Sigurdson, da li ćemo odmah prvog leta videti zašto je ostavio Japan i došao na Balkan pre vremena? Malobrojni ljudi koji se bave prognozom veruju da, ukoliko bude iznenađenja, to iznenađenje muškog turnira bi mogla da bude upravo mešavina tog skandinavskog i balkanskog.
Neko je snove već ostvario dolaskom, neko će tek kada okači kolajnu oko vrata, ali istina je – svi su pobednici.
Devojke počinju već u petak, pratite sva dešavanja na Balkan-Handball.com – SPECIJALNA STRANICA PARIZ 2024
