Posetu
reprezentativcima Srbije u njihovoj bazi, hotelu „M“, iskoristili smo i za
razgovor sa selektorom juniorske reprezentacije Srbije, Zoranom Ivićem. Posle
jedne sjajne generacije 86’ od koje se puno očekuje u seniorskoj konkurenciji,
došli su neki novi klinci, a mi smo pokušali da saznamo o kakvom se potencijalu
radi.
Srbiji se
predstavila nova juniorska generacija 88’. Kakvim potencijalom raspolažemo u
ovom godištu i kakve rezultate očekujete?
Okupljanje reprezentacije Srbije zbog
mečeva pretkvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj sledeće
godine, iskoristili smo da obavimo jedan opširan razgovor sa selektorom
Srbije, Jovicom Cvetkovićem. Kao uvek do sada, vruća selektorska klupa
je predmet kritika, a selektorski rad izaziva raznorazne emocije, koje
kod srpske rukometne javnosti nikada ne jenjavaju. Srpski
reprezentativni rukomet nikada nije bio slabije rangiran na
međunarodnoj lestvici. Ipak, neki novi klinci bude nadu u svetliju
budućnost. Gde smo sada i gde ćemo biti do Londona 2012. godine? Na sva
ova pitanja, odgovore smo potražili od selektora Cvetkovića.
Okupljanje reprezentacije Srbije zbog mečeva pretkvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj sledeće godine, iskoristili smo da obavimo jedan opširan razgovor sa selektorom Srbije, Jovicom Cvetkovićem. Kao uvek do sada, vruća selektorska klupa je predmet kritika, a selektorski rad izaziva raznorazne emocije, koje kod srpske rukometne javnosti nikada ne jenjavaju. Srpski reprezentativni rukomet nikada nije bio slabije rangiran na međunarodnoj lestvici. Ipak, neki novi klinci bude nadu u svetliju budućnost. Gde smo sada i gde ćemo biti do Londona 2012. godine? Na sva ova pitanja, odgovore smo potražili od selektora Cvetkovića.
Retko se
koji rukometni trener može podičiti takvim startom trenerske karijere, kao
Vladan Matić. Posle godinu dana rada, 37-godišnji Šapčanin ima titulu šampiona
Mađarske iza sebe, koju je Segedin dočekao posle 11 godina vladavine Vesprema i najbolju evropsku
seriju u istoriji kluba, od šest pobeda iz isto toliko mečeva. Nadimak “Zlatan”,
samo je logična posledica zahvalnosti navijača Pik Segeda za renesansu koju
ovaj klub i rukometna sredina doživljavaju u poslednjih nekoliko meseci pod komandom
nekadašnjeg levog krila jugoslovenske reprezentacije. Sigurni smo da zbog priče
o svemu lošem u srpskom rukometu, mnogi rukometni zaljubljenici još uvek nisu
čuli ni da je Vladan Matić okačio patike o klin. Eto, zato smo tu da osvetlimo još
jednu priču o uspehu naših ljudi u inostranstvu. Kao putokaz za izlazak iz mraka
u kome smo i veru u bolju budućnost.
Neke rukometne karijere nam nisu poznate čudnim spletom neobaveštenosti
ljudi iz rukometnih foruma i medijske impotencije. Veroljub Kosovac je trenutno
jedini naš trener koji radi u ASOBAL-u, a u poslednjih nekoliko godina je
jedini domaći trener koji je vodio ekipu u finalu jednog evropskog kupa. Svoju
igračku karijeru je gradio u Studentu iz Kragujevca i Crvenoj zvezdi u
generaciji Nenadića, Lakovića, Mihajlovića, Cvetkovića, gde je proveo devet
godina. Sa Barselonom je osvojio duplu krunu u Španiji i Kup evropskih kupova,
da bi svoju golmansku karijeru završio u Švedskoj, gde je započela trenerska u
Kristijanstadu. Potpunu trenersku afirmaciju je stekao u ekipi A43 iz Lunda. Radio
je sa mnogim švedskim igračima, a neka od imena su Jesper Larsen i Markus Alm. Posle
14 godina rada u švedskom rukometu, gde je dugo vremena bio instruktor u
nacionalnom savezu i jedini strani trener, stigao je poziv Aragona iz Saragose.
Naslov ovog teksta pogađa njegovu suštinu. Nekada smo i mogli da se bavimo detaljnim analizama trenerskih uspeha ili neuspeha pojedinih stručnjaka, pravdajući taktikom, srećom ili nesrećom, neko promašeno polufinale ili medalju. Danas, lupom tražimo trenere. U godini kada je srpski rukomet doživeo najveći debakl u svojoj istoriji, i na klupskom, i na reprezentativnom planu, mnogo je toga jasno i bez ovog komentara. Tako i pokušaj da pronađemo neko opravdanje za trenersku organizaciju, njen rad i imaginarnu viziju, predstavlja sizifovski posao.
Da li znate Žiku? Da, da, našeg Žiku iz BH-a. Evo vidim juče na Balkan-Handball-u, i Slovenci su mu objavili sliku. Hvale ga. Hvale ga i Makednoci, Hrvati, svi kojima rukomet nešto znači. U Srbiji najmanje, ali zato bar znaš odakle je. Isto je svuda u regionu, a mi kažemo „niko nije postao pop u svome selu“. Možda u stvari i ima domaćih popova, ali to nije važno ovom prilikom. Važno je da Vi znate Žiku i da će Vam možda biti čudan događaj koji mi se desio juče.
