Kada sam letos na pauzi u poluvremenu utakmice hrvatske juniorske reprezentacije na svetskom prvenstvu u Ohridu, ispred hale, jednom hrvatskom igraču koji nije bio u postavi, objašnjavao gde su i šta rade Šešum i kompanija, on mi je odgovorio: Imamo i mi jednog world class igrača u ekipi - Ivana Čupića! Naredne utakmice i izbor za najbolje desno krilo planete, samo su potvrdile ove reči njegovog prijatelja iz selekcije. Dvadesetjednogodišnji momak koji je potekao u jakom Metkoviću s početka ovog veka, ulazeći u prvi tim, koji je tada predvodio Ivano Balić, već nekoliko poslednjih sezona se uspešno dokazivao u seniorskoj konkurenciji. Hrvatska liga više nije mogla da zadovolji njegove apetite i neosporni kvalitet. Letos je stigao poziv iz Španije, i Ivan se obreo u španskom Oktavio Pilotesu.
Sezona je krenula sjajno. Oktavio je daleko od zone ispadanja, a ti si drugi strelac ekipe(20 golova na 5 mečeva), retko promašuješ i svi te hvale. Kako ti se čini?
- Za sada je sve dobro. Imamo dobru ekipu, koja ima kvalitet da ostane u ligi. Što se mene tiče, mislim da će biti još bolje.
Opiši nam malo ekipu Pilotesa? Kakve su ambicije kluba? U prvom razgovoru si mi rekao da nije nužno učiti španski, budući da je puno igrača odavde?
- Ima nas pet Balkanaca. Nikola Prce na levom beku, koji bi trebao biti naš najbolji igrač, Uroš Mitrović na srednjem, koji je pokazao u par utakmica da se na njega možemo osloniti, Mario Bjeliš na pivotu, kao iskusan i borben igrač, a na golu Ivan Martinović, najbolji golman druge lige prošle godine, i ja na desnom krilu. Imamo jos par francuskih i španjolskih igrača sa iskustvom Asobal lige, te par omladinaca iz Pilotes pogona. Što se ambicija tiče, one su vezane za opstanak i što bolji plasman, budući da smo do sada pokazali da imamo kvalitet za nešto više od borbe za goli život.
Tvoje igre na startu, zaintrigirale su javnost i mnoge klubove. Ima li ponuda?
- Ne zamaram se ponudama, skoncentriran sam na igru. Tek je igrano pet kola, nisam još pokazao što mogu. Znam da sam mlad i da će uvek biit ponuda. Ništa konkretno nisam dobio, ali čujem da se priča okolo.
Šta je to perfektna destinacija? Gde bi voleo da zaigraš?
- Najviše bih voleo da igram za Kil! Još kada sam klinac bio, to mi je bio san. Najlepše je igrati pod pritiskom sa tribina. Za to se igra rukomet!
Najbolje si juniorsko krilo sveta. Međutim, ono što mi je upalo u oči, gledajući te u Ohridu, jeste i da si vođa tima, da znaš da podvikneš kad ne ide, da trgneš ekipu. Da li ta ozbiljnost i "liderska" sposobnost dolazi i od toga što si rano formirao porodicu i ušao u ozbiljniji život.
- Kada sam osnovao obitelj, rukomet mi nije više bio samo igra i zajebancija, nego posao kojim ću hraniti obitelj. Takvo viđenje rukometa sam pokušao prenosit na suigrače u Ohridu! Volim bit vođa, nije me strah od odgovornosti. Jesam uvjek bio najmanji, ali se ne dam!
Kako ti se čini ta tvoja generacija, možete li da nasledite ovu "atomsku"?
- Pokazali smo da ima talenta, ali kroz narednih par godina će se pokazat tko će isplivat, a tko će ostat prosječan.
Imaš veliku “nesreću”(hendikep), budući da su na tvojoj poziciji u seniorskoj repki verovatno najbolji igrači na svetu, Džomba, Zrnić, tu je i Horvat. Ipak, da li se potajno nadaš da bi 2009. mogao da poneseš seniorski dres na velikoj smotri u Hrvatskoj?
- Naravno da se nadam! Želja svakog sportaša je da igra za svoju državu, pogotovo kad je najbolja na svjetu. Samim tim imam i najjaču konkurenciju! Nije to nesreća, igrat u isto doba, kad i oni. Ako sam dobar, zaslužit ću mjesto u repki. Moje vreme će doć.
Iluzorno je govoriti o kraju karijere, ali, hipotetički, da li bi je završio u velikom Zagrebu(što će verovatno postati praksa hrvatskih reprezentativaca) ili si lokal patriota?
- Ja se nadam da ću se jednog dana vratit u Metković, ali u onakav Metković kao nekada! Zagreb je velik klub, svaki bi igrač želio tamo igrat, a hocu li ja!? Nemam pojma, vidit ćemo.
Kakav je Ivan Čupić van terena? U čemu uživa, čime se bavi, kako se opušta?
- Van terena sam smiren, obiteljski čovjek. Uživam bit sa svojom kćeri i ženom. Bavim se ležanjem i družim se sa starim jaranima. Usrećuju me male stvari.
Video si naš sajt. Ideja je da promovišemo rukomet u regionu, koji je svuda u usponu(ok, osim u Srbiji). Kako ti se sviđa? Stav o regionalnoj ligi?
Hvala na lepim rečima. Imaš li kakvu poruku za kraj?
- Daj Bože zdravlja, ostalo će doći. Još nešto - Volim svoju ženu više nego rukomet!
Je l' smem ovo da napišem?(smeh)
- Moraš! Napiši obavezno(smeh), ozbiljno mislim.
Svaka čast na iskrenosti. Majstore, puno sreće u nastavku sezone!
Delicious
StumbleUpon
Facebook
Google
Technorati
"Kad si sam, kad je sve tužno, ti se sjeti nje... Makedonija ti pruža ljubavi sve!" Pjevao je sedamdesetih taj refren frontmen grupe Time Dado Topić, a Lino Červar ga bar jednom u sebi ponovio za vrijeme Europskog prvenstva u Austriji. Na kojem mu je tradicionalno bilo teže s novinarima nego sa suparnicima. Razočaran izostankom podrške i obožavanja kakvo uživa u Skoplju, u jednom je trenutku (dosta nezgodnom) pomislio da je stvarno sam i da je sve tužno te je ispalio da ne može više voditi hrvatske rukometaše uz dodatak: najbolje da si nađete novoga nakon EP-a. Navijače je dodatno zabrinuo kad je unatoč srebru, fenomenalnom uspjehu s najmlađom momčadi na prvenstvu, potvrdio da priča s Makedoncima i ponudom Minče Jordanova nije bezazlena i da je "sasvim izgledna opcija".
Pošalji novi komentar