Desnoruki igrači na poziciji desnog beka nisu takva retkost u našem sportu, koliko su retki igrači poput Gorice Aćimović(25) koji taj prirodni "nesklad" u potpunosti anuliraju. Bilo nam je drago kada smo pre nekoliko sezona zapazili da jedna devojka sa naših prostora blista u dresu slavnog Hypa i gradi status opasnog golgetera, ali nam verovatno nam nije bilo skroz svejedno ni kada smo je nešto kasnije videli u dresu reprezentacije Austrije, svesni gubitka po rukomet ovih prostora na reprezentativnom nivou. Rođena Banjalučanka koju je put jako rano odveo u inostranstvo, sada brani boje kluba sa brojnim prefiksima naj i aktuelnog osvajača Lige šampiona - danskog Viborga, i razmišlja o svom doprinosu u budućim uspesima kluba.

U subotu se nastavlja Liga šampiona, u prošlom kolu ste zabeležili prvi poraz u glavnoj rundi. Neki komentar dosadašnjeg dela?

-U dosadašnjem dijelu puno nepredvidivih stvari za nas. Tri igračice su ostale u drugom stanju, pratile su nas i mnoge sportske povrede, ali smo i pored toga došli u glavnu rundu i put ka polufinalu je sve bliži. U toj utakmici u Rumuniji nam se povrijedila Anja Althaus, a Cristina Varzaru je dobila crveni karton. To nam je dodatno otežalo igru, ali poraz je opet bio minimalan. Protiv njih još igramo kući, gdje ćemo dati sve od sebe, jer je ipak važno biti prvi u grupi.

Kome daješ najveće šanse da zaigra u polufinalu? 

-Ekipa koja je naviše pokazala je Valcea, i koja će, po mom mišljenju, zajedno sa nama da se plasira u polufinale. Što se tiče druge grupe, Györ i Larvik vidim kao polufinaliste.

Viborg je i ove sezone favorit broj jedan u Ligi šampiona. Imate dosta problema sa povredama, možete li ponovo do titule? 

-Smatram da je ulazak u finale najmanje što Viborg može da ostvari i da smo s pravom favoriti za titulu. Iako nas trenutno prate povrede, nadam se da ćemo u narednom periodu zaigrati u najjačem sastavu.

Kako je tvoje rame, nisi igrala u napadu nekoliko utakmica? 

-Da, ni mene povredica nije zaobišla, ali ide na bolje. Već  sam počela više da šutiram, iako još uvijek puno pazim i nisam se skroz opustila pri šutiranju.

U subotu gostujete tvom bivšem klubu, očekivanja?

-U subotu smo u Beču, mom omiljenom gradu i raduje me sto gostujemo tamo. Očekujem da ćemo se u Viborg vratiti sa dva boda.

Tamo si trasirala svoj igrački put, ima li posebnih emocija, igraćeš ipak protiv višegodišnjih saigračica?

-Tamo sam provela svoje najljepše godine, emocija ima, i te kako!(smeh) Sa svim igračicama sam ostala u super drugarskim odnosima, i dalje smo u kontaktu, ali, što se tiče utakmice... Tih 60 minuta, to je kao i na ostalim utakmicama, tu su one za mene samo djevojke koje igraju rukomet i bore se, kao i ja, za pobjedu.

Malo znamo o tebi generalno, jako rano si otišla u Francusku(sa 18 godina ako se ne varam), zašto ne negde bliže?

-Rodjena sam u Banja Luci i počela sa rukometom sa 12 godina, na nagovor mog nastavnika fizičkog, Steve Majsorović, kasnije sa velikom podrškom mojih roditelja. Rano sam otišla u Francusku, ali jednostavno, u tom momentu, moji roditelji i ja smo tako odlučili. Bila sam tad baš mlada, nisam imala neki konkretan razlog, osim želje da igram u inostranstvu.

Imaš li sada neki uvid u lige ex-YU, kako ti se čine?  

-Nemam nikakav uvid, samo znam otprilike ko su prvaci u prvenstvima i dalje ništa.

-Regionalna liga je u svakom slučaju dobar vid takmičenja, koji služi ekipama kao sto su Hypo, Krim, Podravka, Budućnost da pored loših prvenstvenih protivnika, imaju utakmice koje im pomažu da se spreme za Ligu šampiona.

Reprezentacija je nezaobilazna tema. Igrala si prvo za Bosnu i Hercegovinu, a zatim si dobila državljanstvo Austrije i zaigrala za njih. To je bila tvoja želja ili praktična potreba?

-Igrala sam za Bosnu i Hercegovinu, par utakmica, a kasnije bila i na svakom spisku, iako sam im na vreme rekla da ću poslije tri godine neigranja za BiH, da igram za Austriju. Mogla sam da igram za bilo koju ex-YU reprezentaciju, ali mi je iz privatnih razloga više odgovarala Austrija. To je zemlja u kojoj sam upoznala ljubav svog zivota(osmeh), i u kojoj planiramo, poslije rukometa, da osnujemo porodicu i dom.

Igrala si na Evropskom prvenstvu u Makedoniji, pomogla im u kvalifikacijama, ali te nije te bilo na Svetskom prvenstvu u Kini.

-U Kini nisam bila, jer sam taj period smatrala za jako bitan da ostanem u novoj sredini, novom klubu i odradim neke stvari koje su u tom trenutku meni bile važnije. 

Ostala su još dva kola do završetka ligaškog dela danske lige. Viborg ove sezone nije bio suveren, zabeležili ste 4 poraza i dali nadu drugim ekipama da možda mogu do ponovnog potencijalnog iznenađenja...

Kriza nije obišla ni danske klubove, kakva je situacija u Viborgu? 

-Neke danske klubove je kriza i te kako dotakla, mjesečna primanja se smanjuju i po 35%. Što se situacije u Viborgu tiče, mogu samo da kažem da je kod mene sve u redu.

Šta inače imaš zacrtano na profesionalnom planu kao neke svoje ciljeve u budućnosti, do kada si tu?

-Moj ugovor sa Viborgom traje do juna 2012. godine, samim tim moj cilj je da za ovaj klub dam sve od sebe dok sam tu. 

Približi nam Viborg kao sredinu za život - velika razlika u odnosu na Beč?

-Viborg je jedan veoma, veoma mali grad u odnosu na Beč, ali i kao takav ima jednu prednost. Posjeduje najorganizovaniji i najprofesionalniji ženski rukometni klub, zbog čega sam uostalom i ja došla ovde. Kao svaki početak, i moj je zanimljiv i potežak, ali na sve moram da se naviknem. A navikavam se još uvijek(osmeh).