Srpkinja nema u Kini. Nema ni Crnogorki, ni Hrvatica, ni Slovenki, ni Makedonki. Na BiH i da ne pomišljam, ni reprezentaciju nemaju. I postavlja se logično pitanje ima li uopšte smisla da gledam Svetsko prvenstvo? Koga tamo da pratim? Nemačku ili Francusku sigurno ne, još manje Austriju ili Švedsku. Nisam ljubitelj egzotičnog rukometa iz Azije i Afrike. Komšinice sa severa, Mađarice, su mi uvek jako interesantne, ali bez magičnog dvojca Palinger-Gerbic koji bi me provereno prilepio za ekran, to ipak nije to. Norveška i Rusija su već viđene i ispričane priče, tako da se izbor zaustavio na komšinicama iz Rumunije.
Urednikov izbor:
Naslovi
Najnovija kolumna
Prošle su tri godine od kako je sa radom krenuo Balkan-Handball. Kada sam te zime, koja je donela fenomenalno Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, koje je samo nekolicina upijala preko HRT-a i DSF-a, a u Srbiji "mrkli mrak", nakon priča o nameštanjima, odlazaka igrača iz reprezentacije, debakla od Čeha, doneo odluku da devet meseci "gubljenja vremena" u formi vojnog roka, provedem, tako što ću spojiti dve ljubavi - pisanje i rukomet, zvučao sam smešno, i sebi, i drugima. Tih dana niko nije pisao o rukometu, o njemu se nije govorilo ili jeste, sa pljuvačkom i psovkom. To je bio bivši sport za Srbiju.Youtube
Anketa
