Sasvim slučajno, pre pet-šest godina, naleteo sam na nekom portalu na pričicu koja sledi i od tog trenutka sam verovatno samo čekao priliku kada ću je copy-paste dalje u svrhu onoga što hoću da kažem. Nažalost, ne sećam se imena autora tog teksta (rado bih ga častio pićem), ali se uopšte ne stidim da je iskoristim. By the way, kasnije sam je nalazio u raznim varijantama, više ili manje izmenjenu, ali sam odlučio da za mene sačuvam originalnu verziju, minimalno prilagođenu.
Urednikov izbor:
Naslovi
Najnovija kolumna
Prošle su tri godine od kako je sa radom krenuo Balkan-Handball. Kada sam te zime, koja je donela fenomenalno Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, koje je samo nekolicina upijala preko HRT-a i DSF-a, a u Srbiji "mrkli mrak", nakon priča o nameštanjima, odlazaka igrača iz reprezentacije, debakla od Čeha, doneo odluku da devet meseci "gubljenja vremena" u formi vojnog roka, provedem, tako što ću spojiti dve ljubavi - pisanje i rukomet, zvučao sam smešno, i sebi, i drugima. Tih dana niko nije pisao o rukometu, o njemu se nije govorilo ili jeste, sa pljuvačkom i psovkom. To je bio bivši sport za Srbiju.Youtube
Anketa
