Neko mora biti u životu, sportu i na papiru prvi, i dobro je da je to bio trener svetskog formata, Dragan Đukić, kojeg izuzetno cenim. Želim da moje konstatacije i analize vezane za stanje mlađih rukometnih kategorija Srbije budu paralela članku trenera Đukića koji ima viziju, iskustva i rezultate u radu, kako sa seniorskim ekipama, tako i sa mlađim kategorijama. Izlaganje gospodina Dragana Đukića prvenstveno se bavi statistikom uspešnosti zemalja mlađih kategorija, a ja ću pokušati da uspeh sagledam kroz materijalne uslove uspešnih zemalja, uslove koje sportisti imaju i druge logističke uslove.

      Najbolji pokazatelji na kojima se bazira kvalitet rukometa i uspeh su uslovi u širem smislu značenja. Zato ću se osvrnuti na:

    * Uslove za razvoj rukometa u vodećim zemljama Evrope
    * Uslove za razvoj rukometa mlađih kategorija u Srbiji


USLOVI NA KOJIMA SE BAZIRAJU USPESI VODEĆIH RUKOMETNIH NACIJA

   Uslovi za razvoj bilo kojeg sporta uopšte, predstavljaju osnovu uspeha vodećih nacija. Oni se mogu analizirati kroz elemente ekonomske, obrazovne, sociološke i prirodne predisponiranosti neke nacije. Stečena iskustva i saznanja izneću bez pretenzija da analiziram uticaj svake kategorije. Iznosim sledeće konstatacije:

    * Sport je postao veliki biznis-veliki biznis se reprodukuje u uslovima gde ima novca - gde ima novca ima i veoma velikog interesovanja za bavljenje sportom - interesovanje za profitabilnu sportsku granu konstantno proširuje bazu sa mlađim uzrastom - široka baza iz kvantiteta daje kvalitet - krug se tako zatvara i ponavlja.
    * Vodeće rukometne nacije su vodeće, jer je rukomet njihov nacionalni sport. To je slučaj sa : Danskom, Švedskom, Mađarskom, Hrvatskom, Nemačkom, Francuskom i Islandom (u pojedinim zemljama rukomet je u ravni sa fudbalom ili iza njega).
    * Svetski rukomet kreiraju i vode Germani i Nordijci, nacije koje imaju izgrađene radne navike, profesionalizam, pobednički mentalitet odgovornost i upornost, uvek imaju potrebu da budu prve.
    * U navedenim zemljama bavljenje rukometom i broj registrovanih igrača (kvantitet) direktno utiče na širinu i kvalitet proizvedenog materijala (igrača). Odbojka, košarka i vaterpolo su u drugom planu.
    * Ekonomski razvijene zemlje imaju visok životni i sportski standard i odlične uslove za razvoj svih sportova, a time i rukometa. Najveći broj rukometnih hala imaju Nemačka, Danska, Švedska, Norveška i Island.
    * Rejting nekog sporta u svetu i u sopstvenoj zemlji direktno utiče na zainteresovanost (širinu baze). Kod nas je interesovanje za rukomet u opadanju.
    * Materijalni status nekog sporta direktno stimuliše maštu, želje, voljni momenat i ambicije sportiste.
    * Materijalni momenat i izgledi (šansa) da se zaradi novac stimulišu posebno adolescentnu populaciju da se bave uspešnim sportovima.
    * Konstantno ulaganje u mlađe kategorije koja je u razvijenim zemljama "normalna životna potreba" za zdrav razvoj nacije kod nas je zbog velike krize u velikoj stagnaciji.

USLOVI ZA RAZVOJ RUKOMETA MLAĐIH KATEGORIJA U SRBIJI

      Nemam pretenzija da dajem stručnu ocenu o razlozima uspeha-neuspeha naših kadetskih i omladinskih kategorija na zvaničnim takmičenjima, već akcenat dajem na elementima koji čine osnovu za uspehe. Navodim sledeće konstatacije:

    * Veoma mali broj klubova mlađih kategorija učestvuje na kvalitetnim turnirima u Evropi (Švedska, Nemačka, Češka, Slovenija, Mađarska) , a na takvim turnirima se proverava obučenost naših mlađih uzrasta u odnosu na svoje vršnjake (kontinuitet jedino imaju Patizan, Studentski grad, Sinđelić, Stari grad i Novi Beograd).
    * Sem "Trofeja Beograda" i Zvezdinog turnira u Srbiji nema kvalitetnih turnira sa učešćem većeg broja stranih ekipa. Na dosadašnjim turnirima stalno se sastaju iste ekipe iz obližnjih zemalja (Crna Gora, Makedonija, Slovenija, Republika Srpska, itd) .
    * Nedostatak kvalitetnih utakmica u zemlji i inostranstvu onemogućava brz razvoj igrača mlađih uzrasta.
    * Na bazi ličnog iskustva u radu sa reprezentativnim kategorijama smatram da je okupljanje kadetske i mlađih selekcija nedovoljno često i to se čini najviše leti, kao i pred reprezentativne akcije.
    * Veliki broj klubova i rukometnih škola trenira i igra na igralištima od betona i asfalta što direktno utiče na povrede i zdravstvene probleme koje igrači kasnije imaju (možda su zdravstveni problemi Milića, Nenadića i dr. potekli sa takvih terena).
    * U zimskom periodu deca treniraju u ledenim dvoranama, bez optimalnih higijenskih uslova, bez tuševa, osvežavajućih napitaka...
    * U klubovima i rukometnim školama roditelji plaćaju članarine, dresove, lopte, putovanja i snose ostale troškove, a danas mnogi nemaju materijalnih mogućnosti i za osnovne životne potrebe.
    * Izuzetan deficit dvorana i mali broj termina je limitirajući faktor pošto dobre termine pre svega dobijaju uspešniji sportovi (odbojka, košarka).
    * U poslednjih deset godina kod nas je otvorena samo jedna dvorana rukometnih dimenzija (Požega), u poslednjih dva meseca još dve, (Zrenjanin i Smederevo). Koliko je hala sportova i školskih dvorana otvoreno u istom periodu u Hrvatskoj, Češkoj?
    * Zbog pada rejtinga rukometa u Srbiji evidentna je tendencija odlaska dece sa dobrim fizičkim predispozicijama u uspešnije i popularnije sportove – fudbal,odbojka,košarka,vaterpolo.
    * Stari rukometni centri nemaju kontinuirani rad sa mladim kategorijama pošto su rukometni klubovi u stagnaciji (Šabac, Crvenka, Leskovac, Valjevo, Subotica....)
    * Sa decom radi veliki broj trenera bez školske spreme i afiniteta za rad sa mlađim kategorujama.
    * Treneri nemaju adekvatan program edukacije od trenerske organizacije ili saveza.

 Umesto zaključka na osnovu poređenja uslova koje imamo mi i svet, za razvoj rukometa može se uočiti niz činjenica koje nas u startu čine inferiornijim. Povremeni uspesi dolaze kao prirodna predodređenost našeg mentaliteta za kolektivne sportove i prirodno svojstvo našeg naroda koje se ogleda u dobrim antropometrijskim i fizičkim karakteristikama. Periodično pojavljivanje talentovanih klinaca u sredinama gde se pridaje veliki značaj radu sa mlađim kategorijama nije baš učestalo.

 Međutim, ostvariti kontinuitet uspeha u uslovima koje imamo u zemlji, je praktično nemoguće. Posebno je to teško u sportu koji radno ima konstantnu stagnaciju skoro dve decenije.
      
      
  NIKOLA MAKSIMOVIĆ, trener RK Novi Beograd i kadetske selekcije Srbije 1992. godište