Da li znate Žiku? Da, da, našeg Žiku iz BH-a. Evo vidim juče na Balkan-Handball-u, i Slovenci su mu objavili sliku. Hvale ga. Hvale ga i Makednoci, Hrvati, svi kojima rukomet nešto znači. U Srbiji najmanje, ali zato bar znaš odakle je. Isto je svuda u regionu, a mi kažemo „niko nije postao pop u svome selu“. Možda u stvari i ima domaćih popova, ali to nije važno ovom prilikom. Važno je da Vi znate Žiku i da će Vam možda biti čudan događaj koji mi se desio juče.
Urednikov izbor:
Prošle su tri godine od kako je sa radom krenuo Balkan-Handball. Kada sam te zime, koja je donela fenomenalno Svetsko prvenstvo u Nemačkoj, koje je samo nekolicina upijala preko HRT-a i DSF-a, a u Srbiji "mrkli mrak", nakon priča o nameštanjima, odlazaka igrača iz reprezentacije, debakla od Čeha, doneo odluku da devet meseci "gubljenja vremena" u formi vojnog roka, provedem, tako što ću spojiti dve ljubavi - pisanje i rukomet, zvučao sam smešno, i sebi, i drugima. Tih dana niko nije pisao o rukometu, o njemu se nije govorilo ili jeste, sa pljuvačkom i psovkom. To je bio bivši sport za Srbiju.
"Kad si sam, kad je sve tužno, ti se sjeti nje... Makedonija ti pruža ljubavi sve!" Pjevao je sedamdesetih taj refren frontmen grupe Time Dado Topić, a Lino Červar ga bar jednom u sebi ponovio za vrijeme Europskog prvenstva u Austriji. Na kojem mu je tradicionalno bilo teže s novinarima nego sa suparnicima. Razočaran izostankom podrške i obožavanja kakvo uživa u Skoplju, u jednom je trenutku (dosta nezgodnom) pomislio da je stvarno sam i da je sve tužno te je ispalio da ne može više voditi hrvatske rukometaše uz dodatak: najbolje da si nađete novoga nakon EP-a. Navijače je dodatno zabrinuo kad je unatoč srebru, fenomenalnom uspjehu s najmlađom momčadi na prvenstvu, potvrdio da priča s Makedoncima i ponudom Minče Jordanova nije bezazlena i da je "sasvim izgledna opcija".
Rezultat sportske ekipe je proizvod stručnog, sistematskog i upornog rada trenera i ekipe. Jedan od najbitnijih segmenata sistematskog rada, prema savremenim trendovima u rukometu je proces permanentne edukacije trenera. Kao što trenutno zaostajemo rezultatski za najuspešnijim rukometnim silama, slična je situacija i na polju edukacije trenera. 
Reči sjajnog Telenorovog slogana, bile su jedan od motiva zbog koga smo pre nešto više od tri godine, sa rađanjem samostalnog Rukometnog saveza Srbije, želeli baš Telenor za partnera. U tim rečima su sadržani i vizija, i strategija, i metod. Uz novac (koji nam je takođe bio motiv), kao sredstvo za ostvarenje vizije i strategije, to sve zajedno čini pretpostavke modernog kvalitetnog evropskog rukometa. Bilo gde, pa i u tada, novoj Srbiji, sa petnaestak godina kašnjenja u odnosu na trenutak početka stvaranja nove ere evropskog rukometa.
Brzo je prošla EHF nedelja, verovatno zbog puno obaveza. Francuzi su pokazali da su najbolji na svetu, a što se tiče nas, iza njih smo, ali po mom mišljenju, ne toliko, koliko je viđeno u "Čairu". Svi vole da se mere sa najboljima i jedino tako možeš da vidiš, gde si i da izvučeš pouke iz takve utakmice, koje će puno da nam koriste. 
Priznajem da čak ni uporno insistiranje urednika, vlasnika, novinara, entuzijaste (i ko zna čega još!), Ž.Bogdanovića, koga izuzetno cenim zbog misije koje se prihvatio (rukomet na Balkanu u elektronskom obliku - ili ti Marko Kraljević i TV, II deo...) nije bilo razlog da se latim nezahvalne uloge “petla u supi” (ah, nesretnik se javljao uvek PRE nego što smo i planirali da se budimo!), a i fakat je da ma koliko da volim internet, ljubimac blogova nikako baš nisam, a tek njihov “spisatelj” sa sve prvim licem jednine... još manje! Ipak, sudbina se poigrala još jednom, i mail dobijen pre par dana od dragog prijatelja i uvaženog profesora Univerziteta u Portu – dr. Antonia Alberta Diasa Cunhe, bio je “provokacija” na koju nisam mogao, a da ne odreagujem.Naslovi
Najnovija kolumna
Youtube
Anketa
