"Kad si sam, kad je sve tužno, ti se sjeti nje... Makedonija ti pruža ljubavi sve!" Pjevao je sedamdesetih taj refren frontmen grupe Time Dado Topić, a Lino Červar ga bar jednom u sebi ponovio za vrijeme Europskog prvenstva u Austriji. Na kojem mu je tradicionalno bilo teže s novinarima nego sa suparnicima. Razočaran izostankom podrške i obožavanja kakvo uživa u Skoplju, u jednom je trenutku (dosta nezgodnom) pomislio da je stvarno sam i da je sve tužno te je ispalio da ne može više voditi hrvatske rukometaše uz dodatak: najbolje da si nađete novoga nakon EP-a. Navijače je dodatno zabrinuo kad je unatoč srebru, fenomenalnom uspjehu s najmlađom momčadi na prvenstvu, potvrdio da priča s Makedoncima i ponudom Minče Jordanova nije bezazlena i da je "sasvim izgledna opcija".
Urednikov izbor:
Rezultat sportske ekipe je proizvod stručnog, sistematskog i upornog rada trenera i ekipe. Jedan od najbitnijih segmenata sistematskog rada, prema savremenim trendovima u rukometu je proces permanentne edukacije trenera. Kao što trenutno zaostajemo rezultatski za najuspešnijim rukometnim silama, slična je situacija i na polju edukacije trenera. 
Još sedam dana je ostalo do početka Evropskog prvenstva u Austriji. Kao nikada do sada, sentenca da "svi igraju rukomet" para mi uši na svim evropskim jezicima, kada krene jutarnji rukometni update svih relevantnih medija na internetu. Red rezultata pripremnih utakmica, red povreda, pa red pitanja o "osvajanju medalja" i uvek istih odgovora zavijenih u oblande pod paskom "biće teško", jesu jedan dosadan sled, koji treba preživeti i ako ćemo za pravo, umoran sam od njih. Zato je ovaj tekst vid relaksacije i pokušaj, da se nešto kaže u "gluho doba, kad se svak' svakoga boji".
Reči sjajnog Telenorovog slogana, bile su jedan od motiva zbog koga smo pre nešto više od tri godine, sa rađanjem samostalnog Rukometnog saveza Srbije, želeli baš Telenor za partnera. U tim rečima su sadržani i vizija, i strategija, i metod. Uz novac (koji nam je takođe bio motiv), kao sredstvo za ostvarenje vizije i strategije, to sve zajedno čini pretpostavke modernog kvalitetnog evropskog rukometa. Bilo gde, pa i u tada, novoj Srbiji, sa petnaestak godina kašnjenja u odnosu na trenutak početka stvaranja nove ere evropskog rukometa.
Brzo je prošla EHF nedelja, verovatno zbog puno obaveza. Francuzi su pokazali da su najbolji na svetu, a što se tiče nas, iza njih smo, ali po mom mišljenju, ne toliko, koliko je viđeno u "Čairu". Svi vole da se mere sa najboljima i jedino tako možeš da vidiš, gde si i da izvučeš pouke iz takve utakmice, koje će puno da nam koriste. 
Priznajem da čak ni uporno insistiranje urednika, vlasnika, novinara, entuzijaste (i ko zna čega još!), Ž.Bogdanovića, koga izuzetno cenim zbog misije koje se prihvatio (rukomet na Balkanu u elektronskom obliku - ili ti Marko Kraljević i TV, II deo...) nije bilo razlog da se latim nezahvalne uloge “petla u supi” (ah, nesretnik se javljao uvek PRE nego što smo i planirali da se budimo!), a i fakat je da ma koliko da volim internet, ljubimac blogova nikako baš nisam, a tek njihov “spisatelj” sa sve prvim licem jednine... još manje! Ipak, sudbina se poigrala još jednom, i mail dobijen pre par dana od dragog prijatelja i uvaženog profesora Univerziteta u Portu – dr. Antonia Alberta Diasa Cunhe, bio je “provokacija” na koju nisam mogao, a da ne odreagujem.
Još ne mogu doći sebi i još uvijek me oblijeva hladan znoj od sna koji sam ni kriv ni dužan usnuo neki dan. Znam da se unaprijed opravdavam ali stvarno ja taj san ne bi pomislio niti u snu pa molim sve rukometne i ostale moćnike Hrvatske i šire da mi ne uzmu za zlo takav jedan strašan san kojeg se s gnušanjem odričem.Naslovi
Najnovija kolumna
Youtube
Anketa
