Kakvu je 2009. godinu imao srpski reprezentativac i igrač mađarskog MKB Vesprema, Žarko Šešum (23), to samo on zna. Jedno je sigurno, neće je zaboraviti. Od debija na velikim takmičenjima (Svetsko prvenstvo u Hrvatskoj), preko tragedije u Vespremu, posle koje se par meseci vraćao na parket, do nove sezone, koja je donela nešto bolji klupski status i nove uloge u reprezentaciji kod novog selektora Seada Hasanefendića, koja traži da od "perspektivnog igrača" postane "igrač koji pravi razliku", "Šele" pred blicevima fotoaparata u "Delta Sitiju" na promociji "Humella", uvek raspoložen za razgovor sa Balkan-Handball.com. 

Mogu da raduju tvoje igre u poslednje vreme. Čini se da je sa re preze ntati vnim, došao i bolji status u Vespremu.

- Zadovoljan sam kako je to teklo proteklih par meseci. Nažalost, povreda Vujina je meni otvorila mesto da više igram. U poslednje vreme sam dobro i dosta igrao, i mogu biti zadovoljan.

Ne može se reći silom prilike, ali igrom slučaja, dolaskom novog selektora, težište reprezentacije je pronađeno u igračima Vesprema. Vi ste sada ti, koji vuku reprezentaciju i od kojih se puno očekuje? Posle akcije u oktobru, i broj novinara, ovde danas, govori o tome, kakva su očekivanja na EUR0 2010?

- Zna se da su kod nas očekivanja uvek velika. Moramo biti realni i sagledati sve. Ni u jednoj sportu nije takva konkurencija kao u rukometu. Svašta može da se desi, da jedna lopta odluči, da li ćeš ispasti u prvom krugu ili uzeti medalju. Moramo biti oprezni u izjavama i u nekim očekivanjima i ići iz utakmice u utakmicu. Što se tiče Vesprema, dosta se to promenilo i funkcijom Perića, sa kojim puno pričamo o reprezentaciji, pa se stalno oseća prisutnost reprezentacije u klubu. Velika je šteta što se Vujin povredio, ali eto, četvorica iz Vesprema su na ovom spisku.

Istorija Evropskih prvenstava nije duga. Srbija (Jugoslavija ili SCG) je učestvovala na pet prvenstava, i čini se, da je svaki put cilj bio polufinale, a kada on nije ostvaren, to je bila tragedija. Sećamo se da se bronza 1996. godine slavila sa "kiselim osmehom", jer smo "mogli više", pa 1998, priče o neuspehu posle osvojenog petog mesta na EP u Italiji, a nakon toga i "osma, deveta" mesta u Sloveniji, Švajcarskoj, koja su dovodila do svađa, problema, afera. Da li rukomet može, bez medalje, da održi pažnju javnosti, ako imamo ovoliko sportova u Srbiji, koji donose medalje i da li svaki plasman osim nje, rukometu ne znači puno?

- Pa, nadam se da će narod, svi navijači, mediji, pa i mi, svi zajedno, da ćemo uspeti da prepoznamo uspeh, pa čak i ako to ne bude medalja. Ne mora da znači da se samo medalja broji. Kažem, ogromna je konkurencija. Ljudi koji to malo više prate, to i znaju. U svakoj grupi su po tri jednake reprezentacije. To nema ni u jednom drugom sportu. Tako da moramo da budemo oprezni, ali naravno, dok god igramo, želimo da budemo prvi, najbolji. Ipak, nismo sami da želimo da budemo prvaci Evrope. To i ostali žele. To je duga i teška borba...

Prvi protivnik u grupi je Island. Svi oni koji se žale na smanjenju državu i mogućnost selekcije, moraju da ućute, kada Island sa 320 hiljada stanovnika, ima 17 igrača u Nemačkoj i olimpijsko srebro. Dva puta su nas pobeđivali na Evropskim prvenstvima.

- Što kaže naš narod, "treća sreća". To će biti veoma važna utakmica za nas, prva. Mislim da će igrati u kompletnom sastavu sa Stefansonom i Sigurdsonom, i tada su reprezentacija za sam vrh. Nisu se plasirali na Svetsko prvenstvo, za mesec dana kasnije su bili srebrni na OI. Totalno su nepredvidljivi, ali kvalitet je neosporan.

Danska, ovoga puta bez Lase Boesena (strelac odlučujućeg pogotka u porazu Srbije od Danaca na SP u Poreču).

- Ne igra Lase, ali igraju Mikel Hansen, Mogesen i ostali. Vrhunska reprezentacija, među tri u Evropi. Sa domaćinom nikada nije lako igrati, ali to je to. Neka i oni razmišljaju o nama.

Na ukrštanju nas čeka grupa sa Hrvatskom, Rusijom, Norveškom i Ukrajinom. Da li je to lakši deo žreba u odnosu na onaj sa Francuzima, Špancima, Poljacima, Šveđanima, Nemcima, itd...

- U odnosu na drugi jeste lakši, ali nama ni jedna utakmica neće biti laka. Prvo da se mi u našoj grupi pozabavimo našim protivnicima, posle ćemo lako (smeh).

U Lincu hala sa šest hiljada mesta, mnogo naših ljudi koji žive tamo, kao i prilika da ljudi iz Srbije dođu, budući da nije daleko.

- Puno ljudi poznajem, koji su zainteresovani da idu iz Srbije tamo. Da ne govorim o Srbima koji žive tamo. Mislim da ćemo imati lepu podršku, ne samo u Lincu, već, daće Bog, i u Beču.

Šta je uspeh?

- Pobeda na prvoj utakmici (smeh).

A šta bi bio uspeh, kada bi se sreli drugog februara i pričali?

- Ne znam, ne mogu da procenim sa ove tačke. Najiskrenije...

ŽIKA BOGDANOVIĆ